Otvaranje firme, kako početi? DOO ili preduzetnik?

Odluka o otvaranju firme je isključivo Vaša. Ne dozvolite da Vas nepotpune informacije dovedu u zabludu da li je bolje otvaranje DOO firme ili otvaranje preduzetničke radnje. Mi ćemo se potruditi da Vam predstavimo oba oblika poslovanja. Ništa nije idealno, pa tako je i ovde slučaj. Svaki oblik ima svoje prednosti i mane, Vaše je samo da se prepoznate gde možete imati više koristi.

Pre svega treba imati u vidu da kod DOO može biti više vlasnika (osnivača) koji između sebe mogu da odrede vlasničku strukturu (procenat udela). Preduzetnik je fizičko lice, imenom i prezimenom, i nije dozvoljeno udruživanje više fizičkih lica u ovoj formi registracije.

Gledajući kroz dugogodišnje iskustvo, ovaj kriterijum se poprilično zanemaruje. Ne mislimo da treba da bude presudan, ali smatramo da treba detaljno analizirate potencijalne rizike budućeg poslovanja. Nisu sve delatnosti iste, samim tim je i rizik promenjiv. Međutim, treba biti upućen i znati razlike po pitanju odgovornosti.
Šta je DOO? – Skraćenica DOO znači: Društvo sa ograničenom odgovornošću. U ovom obliku poslovanja ste do određene mere zaštićeni jer DOO za svoje obaveze odgovara isključivo samostalnom imovinom. Lična imovina osnivača (vlasnika) je zaštićena.

Šta je PREDUZETNIK? – Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovalo određenu poslovnu delatnost. Gledajući ovaj kriterijum, preduzetnik je u nezavidnijem položaju jer on odgovara celokupnom ličnom imovinom. To ne treba da Vas u startu odbije od ove forme registracije jer zbog takvog statusa preduzetnik ima i neke prednosti.

Možda su Vas zbunjivali ovi termini ali porez na dobit i prihod od samostalne delatnosti su ustvari isto.
Oba naziva se odnose isključivo na Vaš profit. DOO firme na kraju poslovne godine iskazuju svoju dobit i na nju plaćaju porez, dok se kod preduzetnika sav ostvaren profit zove prihod od samostalne delatnosti.

Kod DOO firme, porez na dobit iznosi 15% i nakon plaćanja poreza ostvarena dobit i dalje pripada firmi. To su sredstva za dalje poslovanje. Često ljudi greše, misleći otvorio sam DOO, platio sam porez i sad mogu da podignem prestala sredstva. DOO trebate posmatrati kao poseban entitet, nezavisan od Vas.

Naravno, pošto ste Vi osnivač te firme vi imate određena prava, a jedno od njih jeste da isplatite sebi dobit (dividendu, verovatno ste čuli ovaj izraz). Isplata dividende se takođe oporezuje i iznosi dodatnih 15%. Prednosti isplate dividende ogleda se u tome da ta sredstva ne ulaze u obračun godišnjeg poreza na dohodak građana (u narodu poznatiji kao ekstra profit).

Preduzetnik, sam po sebi, je fizičko lice koje obavlja neku privrednu delatnost i nije zaseban entitet kao što je slučaj kod DOO. Kod preduzetnika, izuzetno je važno napomenuti da postoje dva različita načina oporezivanja: vođenje knjiga (knjigaš) i paušalno oporezivanje. U ovom delu ćemo uzeti u obzir samo vođenje knjiga jer paušalci ne plaćaju nikakav porez na ostvarenu dobit. Porez na prihod od samostalne delatnosti kod preduzetnika iznosi 10% i ono što je pozitivno jeste da sva preostala dobit nakon oporezivanja pripada tom fizičkom licu i može da raspolaže sa njom u privatne svrhe. Međutim, treba imati u vidu da ova vrsta prihoda ulazi u osnovicu za godišnji porez fizičkih lica (porez na dohodak građana) tako da ova prednost ne mora biti velika kao što se čini u prvi mah.

U prošlosti je bilo mnogo zloupotreba tako što su zaposleni u određenim firmama registrovali preduzetničke radnje (uglavnom paušalne) i na taj način im se isplaćivala zarada. Za poslodavce je to bila mnogo povoljnija opcija jer je paušalno oporezivanje mnogo isplativije nego plaćanje punih poreza i doprinosa na zarade.

Po uzoru na druge države, od 1. januara 2020. godine uveden je instrument za kontrolu ovih zloupotreba i napravljen je Test samostalnosti kojim se dokazuje koliko je preduzetnik nezavisan od svog klijenta.

Iz tog razloga navodimo ovo kao bitan faktor pri odlučivanju jer pad na Testu samostalnosti može dosta da zakomplikuje buduće poslovanje.

Test samostalnosti se primenjuje isključivo na preduzetnicima, bez obzira koji način oporezivanja su odabrali. Kod DOO firmi nema ovih briga ali ono što je bitno jeste da budu svesni svojih dobavljača sa kojima sarađuju jer se Test samostalnosti može sprovesti u svakom poslovnom odnosu između preduzetnika i drugog entiteta. Ako DOO prima neku uslugu od preduzetnika, jako je bitno da utvrdi da li postoji opasnost da taj preduzetnik ne prolazi Test samostalnosti. U suprotnom, sve transakcije u tom odnosu bi bile dodatno oporezovane na štetu primaoca usluge, u ovom slučaju DOO firme.

Šta ako posao ne krene kako treba? Treba Vam neko vreme da postavite stvari na svoje mesto a nemate prihode da platite troškove. Neretko posao ne krene kako smo zamišljali pa bi Vam dosta značilo kada bismo mogli da se oslobodimo troškova bar na neko vreme. Koje su Vam opcije?

DOO – ne može registrovati privremeni prekid obavljanja delatnosti (mirovanje) i u ovom obliku ste prinuđeni da izmirujete svoje obaveze pa čak i kad posao ne ide kako treba sve do momenta dok ne zatvorite firmu.

PREDUZETNIK – može registrovati privremeni prekid obavljanja delatnosti. On može trajati neograničeno i u tom periodu miruju i sve obaveze po pitanju poreza i doprinosa. U bilo kom trenutku se može registrovati nastavak obavljanja delatnosti, i od tog datuma koji se navede nastavljaju da teku obaveze.

Nekad ideje nisu tako jednostavne da se sprovedu u delo. Nekad mnoge stvari lakše deluju na papiru nego u praksi. Sve je to normalno, nekad ljudi iz tih situacija izađu pametniji i zreliji što ih u budućnosti može dovesti do većih uspeha nego da su nastavili da se bave sa početnom idejom. Međutim, treba biti odgovoran i u ovom pogledu, jer nešto što ste zakonski registrovali morate zakonski i zatvoriti.

DOO – zatvaranje DOO se takođe zove i likvidacija. To je dosta složen proces, traje minimalno 4 meseca, iziskuje nekoliko koraka i uglavnom dosta košta (primer 400-500 EUR).

PREDUZETNIK – Velika prednost kod preduzetnika jeste što se može dosta lakše i brže zatvoriti. Takođe, savet je da se prvo preduzetnik stavi u stanje mirovanja kako mu ne bi tekle dalje obaveze i kako bi mogao na miru da pribavi neophodna uverenja Poreske uprave I Lokalne poreske administracije da je izmirio sve obaveze za poreze i doprinose. Ovo je jedini način da se preduzetničke radnja trajno obriše iz registra.